Bugenvilija
28.01.2010., četvrtak
Sniježne radosti i gadosti
|
Malo me nekaj štreca u leđima, a desna ruka mi je naglo ojačala od ranojutarnjih slobodnih aktivnosti. Nije to što ste prvo pomislili. To mi je od čišćenja snijega koji već par dana pada nesmanjenom jačinom. Danas sam za dobro jutro očistila dvorište i prilazni put, otišla po kruh prek puta i gablala. Dok sam popila prvu šalicu čaja i pogledala kroz prozor, zaključila sam da je sad došlo vrijeme za drugu rundu čišćenja. Naime, nije se više vidjelo da sam nekaj delala. Kod susjeda sa velikim parkiralištem pred pekarom upravo je došao traktor s prikolicom i utovario snijeg nabacan na ogromnu hrpu. Otfurat će ga izvan mjesta i iskipati u neki jarak. Sreća da nam u selu ralice rade ostatak posla. Tako je jutros rano prošla velika ralica i očistila cestu ali i zatrpala tratoar. Koji ja kao moram održavati ali dok sam se ja iskrmeljala već je tuda prošao mali traktorčić ralica i uredio stvar. Jer da nije mislim da bi zvala gradonačelnicu i rekla joj par stvari. Klinci opet nisu u vrtiću. Prekjučer je Nyima zviznuo sa tobogana na glavu i poprilično se izubijao, tako da je sad oko crno i podliveno ali glava srećom cijela. Da mu ne bi bilo dosadno samo sa time, još je sinoć zapeglal mramorne štenge s leđima. Ne kužim baš tu ekipu u kindergartenu. Kao da im nije stalo da si djeca nikaj ne naprave. Svaki dan je neko sa oblogom hladnim na glavi ili u bližoj okolici. U starom vrtiću u 3 godine imali smo samo jedan ozbiljniji pad i to stvarno nesretni slučaj. Ovdje je to pravilo. A debeloguza šefica samo se lijeno navlači totalno nezainteresirana za djecu oko sebe i svoj posao na koncu konca. Dođe mi čisto da joj vritanjak opalim. Samo kad se sjetim kak je rekla kad si je Dawa prst porezal nožićem u šumi kak to ništ nije, a mi premotavali to još 10 dana kod doktora svaki dan. Nevjerojatna nemarnost i indolencija. Valjda misle da ih tako čeliće, što li. No da. Mi smo to slobodno vrijeme uglavnom iskoristili za druženje jer nam je i tata bil na putu, pa smo se sanjkali do besvijsti, da iskoristimo ovu krasnu zimu.    Kiki je bila u svom elementu i ludovanje do krajnjih granica izdržljivosti. Mojih. Lajanje da joj se baca gruda, pa valjanje u snijegu, pa sumanuto trčanje bjelinom gore dolje sa do poda izplaženom jezičinom i dlakama sa njuške debelo upohanim u snijeg. Šašav pas totalno. Klinci su se spuštali prvo sami al mi je onda došao gušt da i ja to malo okušam. Pa sam im otela sanjke i obavila pokusnu vožnju i došla do zaključka da taj breg iako blagi ipak nije bezopasan jer sanjke friško povoštene jure ko metak. Sve me strah bilo za moj goli i bosi život, dok je Kiki pored mene trčala i lajala ko luda. Na kraju brega tj oranice pokojne repice, stali smo se čuditi kak smo daleko došli. A onda sam preuzela kontrolu nad sanjkama i nadalje s klincima djelila vožnje. To je bilo svima gušt, njima jer nisu morali uzbrdo vuć sanjke, a i meni jer je to stvarno zgodna disciplina. Posebno jer je bilo prekrasno toplo i sunčano iako debeli minus i sve dubinski zaleđeno. Pa bi i padanje u snijeg prošlo bez mokrih rukavica, hlača i ostatka. Samo se malo stepeš ko pes i ideš dalje. Onda je oblak neki mali i šugavi zaklonio nakratko sunce i napravio prekrasnu situaciju na nebu, tj rijetko viđenu senzaciju duge oko sunca...međutim na slici kod smanjivanja to je izgubilo na kvaliteti, al evo svejedno...    Klinci su i dalje doma, snijeg i dalje pada al mislim da ga ja više danas nemam namjeru čistiti, nek rade i susjedi nešto, neće im kruna s glave past, ak prebace koju lopatu prek leđa... Slikala sam i sniježnih pahulja sijaset, a te slike okačim prvom prilikom na fotoblog mi. A do onda pogledajte nove slike na foto natječaju ”Zima” ! A za kraj jedna slatka ranojutarnja pričica zabilježena za doručkom. Pitam ja svoje najmlađe milo dijete što će za doručak, da mu nudim tost, majonezu, salamu ili tost, putar, čokoladni namaz ili tost sa sirom zapečen u rerni. A moj Dawa će meni. ”Ja ću tost, putar, čokoladni namaz i salamu.” Reko sine, al to nejde zajedno, nije baš neko ludilo. A on će. ” Dobro mama, onda može bez putra.”  |
- 13:55 - Komentari (34) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Putešestvije blizanaca i moja zapažanja kroz životarenje u tuđini i poneka fotografija. -Canon 450D 18-55mm -Fuji FinePix S9600 -FZ30 LUMIX RAYNOX Macroscopic Lens M-250 širokokutni sa makro lećom -FinePix s602 Moja galerija: Fotozine  moj email: bugenvilija(at)gmail.com    _______________________ Kad čitam, a čitam počesto onda svratim tu i tamo, a kako imam sklerozu ili neku sličnu opaku bolest, zaboravim kud sam krenula i lutam, lutam...e pa da više ne lutam, evo da zapišem samoj sebi par blog adresa. Slobodno se poslužite istima ako i vi slučajno zalutate...nisu po nekom redu, već više kako sam koju ulovila i pribilježila... Lipa Mare Luciferka Marčelina Zona Apstinentica Koraljka Grintelija Skaska Brod u boci Zubiša Zlica od Opaka dolphinA Chablis Rudarka Xiola JJA Kulerica Juliere Viola Franc Elle Woods Gone Brunnette Zlatna djeva Odmak Hybrid |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
